Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA
Vlada Srbije je 17. decembra 2009. godine u Ženevi potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA). Zbog specifične ratifikacione procedure 1. oktobra 2010. godine otpočela je primena Sporazuma između Srbije i Švajcarske i Lihtenštajna, od 1. juna 2011. godine Srbije i Kraljevine Norveške, a od 1. oktobra 2011. godine Srbije i Islanda.
EFTA je osnovana 1960. godine Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivači su bile Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija, a naknadno su im se priključili Island i Finska. S obzirom da su članice koje su pristupile Evropskoj uniji napustile EFTA, ona danas ima četiri članice - Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.
Potpisivanje ugovora sa EFTA jeste još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine.
Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koje broji 13 miliona stanovnika i to je velika šansa ne samo za srpske proizvođače i izvoznike, već i šansa za privlačenje novih stranih investicija, s obzirom da investicije koje su stigle iz zemalja EFTA sporazuma iznose oko dve milijarde evra, a očekuje se još više investicija.
Srbija je pojedinačno zaključila sa svakom državom članicom EFTA (Švajcarska uključujući Lihtenštajn, Norveška i Island) posebne bilateralne sporazume o trgovini poljoprivrednim proizvodima, koji čine sastavni deo Sporazuma.
Industrijski proizvodi srpskog preferencijalnog porekla se mogu uvoziti u Švajcarsku bez naplate carinskih dažbina, dok se prilikom uvoza u Republiku Srbiju industrijskih proizvoda švajcarskog preferencijalnog porekla takođe ne naplaćuju carinske dažbine, osim za proizvode koji su navedeni u listama IIIA (za 2011. godinu stopa je 0%) IIIB i IIIV za koje su propisana etapna sniženja u odnosu na godinu primene.
Kumulacija porekla trenutno je moguća između Srbije, Švajcarske/Lihtenštajn i Norveške, počev od 01.06.2011. godine. Usled odsustva identičnih Protokola o poreklu robe, nije moguća kumulacija porekla sa evropskim materijalima kada se radi o preferencijalnom izvozu u Švajcarsku/Lihtenštajn, Norvešku i Island, i obrnuto.
Dokazi o poreklu robe i primena Sporazuma EFTA
Prilikom uvoza u Republiku Srbiju robe švajcarskog (Lihtenštajn) preferencijalnog porekla moguće je carinskim organima podneti sledeće dokaze o poreklu:
- EUR.1 overen od nadležnog carinskog organa Švajcarske;
- Izjavu o poreklu robe na fakturi (ili drugom komercijalnom dokumentu) švajcarske firme do vrednosti od 6.000 evra;
- Izjava o poreklu robe na fakturi švajcarske firme (ili drugom komercijalnom dokumentu) ovlašćenog izvoznika za vrednosti robe preko 6.000 evra;
Nije moguće primeniti povlasticu predviđenu Sporazumom EFTA za robu švajcarskog porekla prilikom uvoza u Republiku Srbiju ukoliko je dokaz o poreklu izdat od strane carinskog organa iz EU. U ovom slučaju, indikativno je popunjavanje certifikata EUR.1 u kome rubrika 4. sadrži navedenu Švajcarsku kao zemlju porekla robe, pri čemu je rubrika 11. overena od strane carinskog organa zemlje članice EU.
Problematičan je takođe slučaj kada na fakturi evropske firme postoji izjava o robi preferencijalnog porekla Švajcarske.
U smislu navedenog, takođe nije moguće potvrđivanje EU preferencijalnog porekla robe na EUR.1 certifikatu koji je izdat od strane carinskih organa Švajcarske.
U slučaju da je iz ekonomskog razloga došlo do promene uslova transporta robe švajcarskog porekla, praćenog švajcarskim EUR.1 certifikatom (izvršen pretovar u drugo prevozno sredstvo, dotovar ili sl. u nekoj od članica EU), zbog uslova "direktnog transporta" koji je propisan Sporazumom, potrebno je pribaviti "uverenje o direktnom transportu" ili slično uverenje kojim se od strane carinskih organa zemlje u kojoj je došlo do promene uslova transporta potvrđuje istovetnost robe.